НАСТАВЉАЊЕ ТРАДИЦИЈЕ

Poreklo

 

Rodjenje pravoslavne crkve se dogodilo u vreme praznika Duhova u Jerusalimu dolaskom Svetog Duha prvim učenicima Isusa Hrista (Dela Apostola / Handelingen van Apostolen). Apostoli su pozvali  sve da prime Hrista i da ih u njegovo ime krste. Sledbenici obrazuju parohije koja  njihovom učenju i načinu  života ostaju verni. Sledbenici vode život u kojem zajedničko lomljenje hleba i molitva zauzima centralno mesto, onako kako je to Hristos preneo na njih.



Način života i činjenica da hrišćani postoje iznedrila je brzo širenje vere: nastala su krišćanska društva u svim velikim gradovima Rimskog carstva. Krišćani su izloženi progonu kojem u 313. godini dolazi kraj. Car Konstantin je u Milanu sačinio Edikt koji omogućava  i daje slobodu hrišćanskoj veri.

kerkinterieur2
U prvom stoleću nastale su razlike u shvatanjima o inerpretaciji učenja.Crkva je radi toga održala Ukumenski Koncil (sastanci nepodeljene hrišćanske crkve), pri tome je vera bila objašnjena i odbranjena pod vodjstvom episkopa pet starih patrijarhata ( Rima, Konstantinopolja, Aleksandrije, Antiohije i Jerusalema).

 

U 1054. godini rimski Papa istupa iz veze sa pravoslavnim patrijarhatima sledeći svoj sopstveni put. Od tog vremena zapadna crkva nosi naziv Rimo-katolička crkva.


Širenje

Pravoslavna crkva se širi u severnom pravcu. Danas to područje obuhvata prostor od Rusije do Etiopije i od Češke do Japana. Pored toga je velika Pravoslavna dijaspora u zapadnoj Evropi, severnoj i južnoj Americi i Australiji. Broj pravoslavaca se procenjuje na 300. miliona.

 

Prva pravoslavna crkva postojala je u Amsterdamu od 1763. Do 1865. godine. Kada se Ruska carska kćer Ana Pavlovna udala 1816.godine za kasnijeg kralja Vilema drugog, podignuta je, za njene potrebe, u Den Hagu kapela. Iz ove crkve nastala je najstarija holanska parohija. Tokom dvadesetog veka pravoslavlje se u Holandiji proširilo, sada postoji više od četrdeset parohija i manastira.


Crkva

Grčka reč ortodox (pravoslavlje) znači “ na pravilan način čast prineti”.
Pravoslavci čuvaju izvornost učenja sve dok učestvuju u izvornom Bogosluženju  koje kroz  Svetog Duha živi u crkvi (Mistika tela Hrista). Pravoslavci doživljavaju njihovu crkvu kao Hristovu crkvu na zemlji.


Crkva je katolička (grčki: “kat’holon”), što na prvom mestu znači “potpun, kompletan, cel” i na drugom mestu “ sveobuhvatan”. Takodje stoji ona u apostolskoj tradiciji (crkveni život i učenje) kroz apostolsku sukcesiju: to je neprekidan sled episkopa,sveštenika počev od prvih apostola.
Zadatak crkve je doneti/ preneti  Evandjelje Hristovo Blagovesti ( de Blijde Boodschap) na celi ljudski rod, ali na kraju to je Božija milost koja Evandjelje čini prepoznatljivim. Hršćani se pozivaju da žive po rečju Evandjelja pri čemu ih crkva podupire.


Poglavar svete pravoslavne crkve je njen sopstveni  osnivač , Gospod Isus Hristos. Najviši autoritet u crkvi proizilazi iz Ukumenskog koncila kao glas božanskog naroda, reprezentativan za celu crkvu. Odluke ovog koncila izražavaju bazične vrednosti pravoslavne vere pa su zato obavezujuće za crkvu. Nema crkve koja te odluke može jednostrano promeniti. Pravoslavno jedinstvo prelazi nacionalne crkvene granice: nema dogmatskih razlika u mišljenjima.


OPravoslavna vera

Pravoslavni hrišćani veruju da je čovek nastao prema slici (=ikoni) i jednakosti od Boga (Genesis 1:26). Jedinstvo sa Bogom je izgubljeno kroz grehove, sa smrću kao posledicom. Oporavak društva uz Boga i delenje u Božjoj milosti je time omogućen.mensen-01
Uz Božiju milost izvorni cilj je dokučiti čoveka: učestvovati u Bžijoj prirodi (2 Petar 1:4), takodje nazvano ‘teoza’ biti  blizu Boga( vergodelijking). Crkva je mesto gde ponovo nalazimo našu stvarnu prirodu učestvujući  u misterijama (sakramentu) približavamo se Bogu. Postajemo pravični  kroz  veru i neodvojivo za nju vezani s verskim delima (Jakov 2:24). U svoj poniznosti služimo da se duhom, dušom, telom usmerimo ka Bogu što se naziva ‘askeza  ascese’


Sveta tradicija

Izvor Crkvene vere  je Sveta Tradicija koja je-vodjena Svetim Duhom- predata crkvi od vremena Hrista pa do danas. Kod ovog je Biblija veoma značajna. Ustvari Biblija ne stoji iznad crkve, nego prenosi njen  autoritet na crkvu, jer je nepodeljena stara crkva bila ta koja je odlučila koje knjige čine poddelove Svetog pisma: samo je Crkva ovlaštena interpretirati Sveto pismo. Razdvajati Bibliju i tradiciju nije moguće.


Drugi poddelovi Svete tradicije su časna služba i molitva, sedam ukumenskih Koncila, Verski gresi,rukopisi crkvenih otaca i ikone (slike Isusa Hrista, Majke Božje i Svetaca)


Časna služba

dienst-14 Božija ili Sveta  liturgija je najvažniji oblik pravoslavne časne službe, koja se najpre sastoji od ponude i počasti Svetog Trojstva (Boga Oca, Boga Sina i Boga Svetog Duha)i primanja Svetih davanja: hleba, vina kao Isusovog tela i krvi( Sveto pričešće: Eukaristija).


Sedam najznačajnijih misterija su: Eukaristija, Krštenje, Miropomazanje, Ispoved, Pomazanje bolesnih, Bračno krunisanje, i Blagosiljanje duhovnjaka i pripadnika manastira.                                                                            
Vernici kao Božiji narod imaju udela u kraljevskom sveštensvtu Hrista (1 Petar 2:9). Razlika u biću sveštenika i leken je u tome da su sveštenici usmereni na ispunjavanje zadaća sakramenta. Pored toga su svi vernici sveti u Hristosu, ali Crkva se seća naročito onih  koji su na poseban način ovu svetost izkazali. Ovim svetima se ne moli nego se slave (Grčki: ‘proskynesis’ ili (hyper-) duleia’): Moli se samo Bogu. Pravoslavci pitaju Svece (sa ostalim vernicima) da se snažno mole za druge.


Crkvena godina poznaje mnoge praznike. Pored Vaskrsa, Duhova i Božića su praznici u čast Majke Bžje i ostalih Svetaca. Pored toga su periodi gde se posti kao priprema za odredjene praznike. Posti se skoro uvek na sredu i petak. To je po intezitetu srednje do jakog, okretanje ka sebi i duhovno opraštanje.


Neka pravoslavna postupanja i simboli

Učešće u službama obavlja se stojeći. To je najčešći  izraz poštovanja prema Hristu, koji je u nama (Matej 18:20). Crkva se smatra Božijom kućom, to je mesto gde čovek sa poštovanjem ulazi.


Da bi napravili krst prstima desne ruke potrebno je da palac, kažiprst i srednji prst vrhovima sastavimo, a naprstenjak i mali prsta savijemo prema dlanu ( ispovedanje vere u Trojstvu te dve Hristove prirode: božanska i ljudska). Znak krsta se čini bez žurbe u redosledu glava, grudi, desno i levo rame. Eventualno sledi naklon.


Kadjenje prethodi molitvi ( Psalm 140 (141):2). Pored knjige Evandjelja, oltara i ikona tokom službe sveštenici kade ljude/vernike  kao otelovljenje Boga (kao sliku Boga u ljudskom telu). Kao odgovor na ovo glava se drži pognuta.

 

Sveće su simbol Hristove svetlosti i znak snažne molitve. One se postavljaju uz ikonu, pri čemu se moli. Ikona se celiva iz poštovanja i ljubavi prema oslikanoj osobi.

button 2

Свети Никола

Icoon H. Nicolaas

Адреса

Руски православни манастир instead of Ruski pravoslavni manastir

 

Buorren 18

8584VC Hemelum / Хемелум

(Фризија / Холандија)

 

Имејл:

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

Жиро рачун манастира:

NL65INGB0006910488

ANBI

RSIN nummer Klooster H. Nikolaas in Hemelum: 824155257

ANBI logo

RSIN nummer Stichting Orthodox Welzijn: 805402329